Neko dijete se odgaja bez ikakvih teškoća, a neko nikad nije zadovoljno i odnosi ogromnu energiju roditelja istovremeno tražeći puno ljubavi i strpljena.
Evo nekoliko praktičnih savjeta da lakše „izađete na kraj“ s takvim temeramentom:
*Uvijek prepoznajte i prihvatite činjenicu da je djetetovo ponašanje odraz njegovog karaktera.
*Obezbijedite „neutralno“ i stabilno emotivno okruženje u kome se dijete nalazi. Pokušajte da Vaš odgovor na njegovo ponašanje ne bude impulsivan, instiktivan i emotivan.
*Ne shvatajte djetetovo ponašanje lično. Karakter je nešto s čim se dijete rađa i dijete nije iriitirajuće ili nesaradljivo s nekom određenom namjerom. Ne krivite za to ni sebe ni njega.
*Pokušajte da napravite prioritete-što je važno, a šta manje važno vezano za situacije koje prate djetetovo ponašanje.
*Skoncentrišite se na tekući problem, ne pokušavajući da ga projektujete u djetetovu budućnost.
*Revidirajte svoja očekivanja od djeteta, razmislite o vašim internim vrijednostima i stvarima „koje gurate u prvi plan“. Da li su Vaša očekivanja realna i prikladna, adekvatna? Kad dijete učini nešto dobro, podržite ga i nagradite.
*Razmislite o svom temperamentu, karakteru, možda je i Vaš karakter težak? Razmislite da li biste mogli da uskladite svoj temperament s djetetovim.
*Pokušajte da „naslutite“ i predvidite visokorizične situacije, da ih izbjegnete ili makar svedete na najmanju moguću mjeru.
*Nađite vremena samo za sebe, provedite neko vrijeme bez djeteta.
Najnoviji komentari