Juče su nam bili u posjeti mladi roditelji. Umorni i zabrinuti zbog čestog pobolijevanja djevojčice koja je krenula u vrtić. Za nas pedijatre normalna, neželjena situacija. Nije prijatna, ali nije zabrinjavajuća.  Potrebno je da se dijete “navikne” na viruse u kolektivu. Prepozna ih i stekne imunitet.

Samo je važno da se u ovakvim situacijama ne propisiju antibiotici, često i neracionalno. Na kratke staze, antibiotik nema nikakav učinak za virus. Na duge staze šteti imunitetu – stvara se otpornost na antibiotike i povećava sklonost ka novim virusnim infekcijama.

Naši roditelji to sasvim razumiju i sarađuju. Ali mama se osjeća bespomoćnom jer su trenutno odvojeni od tate koji radi na Žabljaku.

Tata je planinar, ekološki aktivista, biciklista dugoprugaš. Predlaže da se presele na planinu s njim. Ja ga u potpunosti podržavam. Najvažnije je da je porodica na okupu. Za sve njene članove. Mama se boji surove klime (što je potpuno neosnovano – samo je potrebna toplija garderoba) I…tamo nema pedijatra.

Filip inače malo priča, ali zaključuje: “Tamo pedijatar nije ni potreban”.

U potpunosti saglasna! Priroda, šetnje i igra na čistom vazduhu. Domaća hrana. Nema zatvorenog, zagušljivog prostora, nema mnogo ljudi i djece na jednom mjestu!

Uživajte!

Dr Nina Mandić, pedijatar
Pedijatrijski centar “Doktorica Mica”, Podgorica