Ja sam jedan vakser.
Malo neobičan. Sertifikovan. S licencom.
Završila sam škole na zagrebačkom i beogradskom univerzitetu. Diplome su prave. Originale držim kod kuće. U spavaćoj sobi. Za svaki slučaj. (Poslije velikog zemljotresa 79. godine, pričalo se da je jedna naša profesorica kad je zadrmalo povikala mužu da bježe s diplomama pod miškom – sad bi to vjerovatno bila gotovina).
Završila sam nižu muzičku. Nemam dugu plavu kosu. Ne bavim se novokomponovanim pjevanjem. A ni tenisom.
Nemam nikakav aranžman s farmaceutskim kućama.
Vakcinisala sam svoju djecu. Unučad mojih koleginica su vakcinisana (ja ih nemam).
U mojim stručnim knjigama piše da se MMR vakcina daje u uzrastu od godine dana, upravo zbog toga što djeca tada kreću u vrtić i potrebno ih je zaštititi i od malih boginja jer se u kontaktu drugom djecom najlakše mogu dobiti.
A vakcinisani su bezbjedni i istovremeno štite posredno sve s kojima dolaze u dodir. I onemogućavaju da se razbole. Iskomplikuju. Ponekad i smrtno.
U mojim stručnim knjigama takođe piše da su vakcine uvele revoluciju u medicinu. Smanjile smrtnost i obolijevanje od teških zaraznih bolesti.
Kod nas “tinja” epidemija malih boginja. I drži nas u pripravnosti.
Institut za javno zdravlje za sada izdaje potvrdu za vrtić za narednu godinu samo djeci koja su vakcinisana za uzrast – u prevodu dobili su MMR po važećem kalendaru vakcinacije s godinu dana.
Snažno ću podržavati odluku Instituta za javno zdravlje, ako se ostvari, da se nevakcinisanoj djeci ne omogući odlazak u vrtić – tako se sprečava širenje epidemije. I čuva zdravlje nacije i njenog najdragocjenijeg dijela.
Moja Drugaričica Jelena, mlada mama, koja živi u Njemačkoj kaže ovako: upis je moguć, ali ne i ostanak, ukoliko se do zadatog datuma NE obavi vakcinacija. Ona mi je izvor iz prve ruke. I u Hrvatskoj mi kažu da je tako.
U redu mi je da roditelji ne vakcinišu djecu. Ali mi je u redu i da prihvate razumne posljedice takve odluke – da su uskraćeni za kolektiv, jer tako ipak druge čuvaju. Međutim, već zvone telefoni i traži se potvrda bez ispunjenih uslova. Uzalud.
Veliki Novak Đoković je dostojanstveno i sa stilom podnosio posljedice svojih odluka. Za primjer je. Ne odluka. Već način na koji se stoji iza nje.
Dr Nina Mandić, pedijatar
Pedijatrijski centar “Doktorica Mica”
Najnoviji komentari